Ветар покреће снове
и беле латице лете
својим мирисом
из пупољака
ружа снова се рађа.
Расте,
твоје срце,
Дише,
море таласе уздиже,
Осећа,
своје и твоје руке
Кожа,
тако топла и мека
у твојим Очима,
и прве сузе волим
и свет у твом бистром оку
сваку сузу малу твоју куне,
да се сваком гу гуг угугу насмеје,
мало моје срећно биће.
Ево ту где спаваш
ту где те јастук греје
где су ти се ручице скриле
где се мој и мамин поглед скрасио
ту су ти најлепше жеље,
најтоплији осмеси
и наше мисли.
И свака је реч наша
теби одговор,
за смејање,
а сваки поглед твој
питање за нас
кад ћеш се купати и хранити.
Како је лепо твој језик разумети
и живот твој са нама делити.
